Лична карта | |||
---|---|---|---|
Име | Драгана | ||
Презиме | Мирковић Бијелић | ||
Надимак | Гага | ||
Датум рођења | 18.1.1968 | ||
Висина | 166цм | ||
Тежина | - | ||
Адреса | Ензесфелд, Аустрија | ||
Занимање | Истакнути естрадни уметник |
Драгана Мирковић, рођена 18.1.1968 у Касидолу код Пожаревца, је једна од највећих фолк звезда на просторима бивше Југославије. "Гази" већ 27. годину естрадног стажа и још увек има армију ватрених обожавалаца.
Карактер
Драгана је веома мирна и повучена особа, што не иде сасвим уз њену професију. Због својих особина и кућног васпитања, често се склања и повлачи у моментима када треба да се избори за своје право, зато често можемо видети, да се на оговарања и прозивке колега брани ћутањем. Важи за девојку (данас жену) без скандала.
Каријеру је изградила без фолирања и глуме велике звезде, без скандала и трачева. Разлике између приватног и јавног понашања фактички нема, јер сматра да искреност најбоље пролази код публике. Скромна је, весела, отворена а између осталог и веома осетљива. Највише је погађају лажи и сплеткарења.
Изглед
Током година, од почетка каријере па до данас, Драгана је мењала свој изглед сваким новим албумом. Коса је најчешће црне боје, понекад тамно браон (осим 2004-2005 црвене боје). Очи су браон, тен светао а кожа лепа, негована. 1992 године је из здравствених проблема оперисала нос. Због девијације носа имала је тешкоће са дисањем. Како не би дошло до кобних последица, операција је била неопходна. Најчешће је можемо видети у сукњама и мини сукњама, а ретко кад у панталонама или фармерицама. Од обуће највише воли чизмице.
Детињство
Драгана је одрасла у шесточланој породици у Касидолу, месту близу Пожаревца. Бескрајно је захвална на љубави и поштењу као највећим вредностима које је из породице понела:
- Кад помислим на детињство, сетим се мириса лета, оштре зиме, снега, воћњака у цвету с пролећа. Имала сам годину дана када су ми приметили ишчашене кукове. У оно време то је био велики проблем. Била сам пред операцијом с малим изгледима на успех, таква деца остајала су с краћом ногом. Родитељи су ми били очајни, мајка је много плакала. Била је трагедија имати женско дете које неће моћи лепо да хода. Наш стари кум јој је рекао: "Немој да плачеш, то дете ће бити нешто посебно".
- До друге године била сам по болницама, дуго у гипсу, на терапијама, одвојена од мајке јер јој нису дозвољавали да буде са мном. За мене је то била страшна траума, дуго сам се плашила болнице, имала сам ноћне море. Кошмарни снови потрајали су до тинејџерских дана. Будила сам се у страху вриштећи. Када сам једном проходала како треба, нису могли да ме зауставе, да ме натерају да седнем да једем. Била сам изразито немирно дете. Знала сам да одем бициклом и да се не вратим читаво поподне. I онда сам се одједном, негде у седмом разреду основне школе, променила, смирила, просто ми је било непријатно да будем немирна. Касније се испоставило да је наш кум испао добар пророк.
Музику је волела одувек, али забавну. Народну је заволела уз свог деку Драгутина који је свирао хармонику, а са 5 година научила је и прву песму "Девојка соколу зулум учинила". Никада није ни сањала о великој каријери, успеху и слави. Све се десило потпуно спонтано.
- Никада себе нисам видела као певачицу, нити сам сањала да то будем. Певала сам на приредбама зато што су ме терали, јер сам, као, била чудо од детета. Тако су ме сви звали. Било ми је интересантно, али моје жеље ишле су у сасвим другом правцу. Пошто сам била вуковац у школи, добијала читалачке значке, награде на такмичењима, себе сам видела као наставника енглеског или туристичког водича. Сан за који сам живела био је да путујем и причам енглески. Желела сам да завршим факултет. Међутим, док сам певала по тим приредбицама, прво школским, па после у културноуметничком друштву, већ се у Београду причало о некој малој Драгани из неког Касидола која лепо пева. Сећам се, било је прво полугодиште осмог разреда кад су људи из ПГП-а закуцали на наша врата.
Њен музички таленат је брзо примећен, јер је учествујући на локалним такмичењима привукла пажњу важних људи из "Дискоса" који су јој касније понудили да сними плочу.
Почетак каријере
Све је почело тако што је Драгана је певала на једној свадби и чуо је истакнути, сада већ покојни композитор Новица Урошевић који је у Драгани видео велики таленат. Предложио јој је да сарађују и позвао је код њега.
- Када сам на следећем сусрету запевала "на суво", без музике, Новица се разочарао јер то није било као када сам на весељу сасвим опуштена пред свима певала. Било ми је страшно криво, стидела сам се, јер сам мислила да сам га разочарала и покварила утисак. Дуго је прошло времена, он се није јављао и мислила сам како од снимања плоче нема ништа. - рекла је Драгана у једном од својих првих интервјуа.
Отац Предраг и мајка Јелица су имали разумевања за Драганин позив, што је Драгани пуно значило. Након породичне дискусије решено је да Драгана сними плочу, али да прво заврши школу. Постала је ванредни ученик и завршила средњу школу за туристичког техничара.
У међувремену, Драгана и Новица поново су се сусрели и овај пут је сусрет био доста успешнији.
- Сећам се када сам ушла у студио, био је огроман, а ја - право дете. У фармеркама, патикама, кратке црне косе, без трунке шминке. Кад сам ушла у студио, препала сам се. Нисам ни знала све песме, само сам две испробала, а матрица је већ била спремна. Нису ме чак питали ни за интонацију која ми одговара. Једну песму је требало толико високо отпевати да уопште не знам одакле ми је глас излазио. Кажу они мени да ставим слушалице да пусте матрицу. Аца Радојичић је био тонац. Пита ме он "Мала, чујеш ли ти добро са тим слушалицама" тек реда ради, а ја сам први пут у животу имала слушалице на ушима. Чула сам бас гитару, али не и ритам гитару. Кад сам им рекла, они су били запањени и питала сам се шта ли сам то лупила, а Аца ми каже: "Мала, свака част какво ухо имаш, ко те је такву родио? Први пут имаш слушалице на ушима и знаш шта ти недостаје. Многи певачи ходинама снимају и то не знају!". За само четири дана је снимљена цела плоча "Имам дечка немирног" и на њој поред насловне композиције имају још и песме "Хеј, младићу, баш си шик", "Теби треба жена као ја", "Плава хаљиница" и "Утеши ме, тужна сам". Ова последња ми јако пуно значи јер је тешка песма где могу да покажем свој глас, јер не бих желела да људи кажу да сам успела помоћу доскочица и симпатичних, лаких песмица.
Однела је касету са снимљеним материјалом кући и било јој је занимљиво да слуша себе како пева, не очекујући ништа посебно од певања и каријере уопште. Прошло је два месеца и нико се није јављао, а онда једног дана док је са сестром Душицом пеглала веш, чула је са радија познате тактове. То је била њена песма "Имам дечка немирног"!
- Био је то највећи шок у мом животу! После првог шока и неверице, завриштала сам од среће и просто одлетела да свима у кући кажем да сам чула своју песму на радију!
Петнаестогодишња Драгана је кући донела Вукову диплому и своју прву плочу Имам дечка немирног. Насловна нумера са албума првенца постала је велики хит, а албум је продат у невероватних 160.000 примерака! Драгана добија надимак по којем је и данас знају - "Луче из Касидола". Звезда је рођена!
А ево како је одреаговала на изненадни велики успех њеног првенца.
- Затечена сам! Само са једном плочом од априла прошле године (1984) доспела сам у телевизијске емисије, новине, концерте и турнеје. Често се повучем у себе, али су ту моје старије колеге које ме увек орасположе. Вера Матовић ме често посаветује као мајка.
- Прво појављивање на телевизији ми је било у "Новогодишјној Фолк Паради", са 12 најпопуларнијих певача. Огроман студио, а ја стојим поред Мирослава Илића, Митра Мирића и свих осталих онако мала са црвеном сукњицом на трегере... Окупимо се ми сви пред нову 1985. годину и гледамо тада једину телевизију у Југославији. Била сам сигурна да су ме исекли, кад оно у кадру Злата Петковић, Цуне и Тозовац ме најављују речима "А сада једна мала која се тек појавила, али има велики хит" и углас изговоре моје име. Тозовац подигне прсте према уснама, цокне их и каже: "Пева мала, па растура", тад је срце могло да ми препукне!
Године 1985. снима другу плочу "Умиљато око моје" за Дискос, где већину песама потписује опет Новица Урошевић. Продат је у великом тиражу, баш као и првенац. Поред насловне, издвојила се и песма "Чудан неки мали", као и "Не враћам се старим љубавима" која је последњих година доживела изненадну реинкарнацију код публике.
Међутим, те године долази до великих неслагања између ње и Новице. Драгана се јако била разочарала у њега и у музику уопште. Хтела је да у потпуности престане са певањем.
Јужни ветар
Видевши челни људи из Дискоса да је Драгана заиста решена да заувек престане са певањем, упутили су је код Милета Баса, у бенд Јужни ветар, јер нису смели да дозволе да такав таленат тек тако оде. Те 1986. године уз Шемсу Суљаковић, Милета Китића, Кемала Маловчића и Синана Сакића је постала члан Јужног Ветра. Објављује трећи албум "Спаси ме самоће" где снима два евергреен хита народне музике, "Спаси ме самоће" и "Кад би знао како чезнем". Затим одлази на велику турнеју Јужног Ветра. Били су јако тражени и слушани у то време.
Године 1987. објављује албум "Руже цветају само у песмама", где се заиста види да је Драгана са свега 19 година почела да пева јако озбиљне и зреле песме. Годину дана касније објављује албум "Најлепши пар", са којим је направила хаос са насловном песмом, "Колом среће" и "Још љубави има", као и ремек дело од баладе - "Мило моје, што те нема". Толико је била посебна та песма, да су за њу снимљена два спота. Те године одржава први солистички концерт у Дому Синдиката и упознаје покојног менаџера Раку Ђокића и започиње сарадњу са њим.
Године 1989. објављује албум "Симпатија", који је продат у чак 487 хиљада примерака. Снима брдо хитова, као што су "Симпатија", "Сто ћу чуда учинити" или "Кад су цветале трешње", песма која се још увек сматра једну од најтежих песама у народној музици икад. Први пут добија награду, и то ни мање ни више, него Оскар популарности, победивши Хариса Џиновића и Шабана Шаулића насловном песмом "Симпатија", која је проглашена хитом године. Издаје чак и видео касету са спотовима, на којој, додуше, има и осталих певача Јужног ветра, али Драгана је најдоминантнија.
Године 1990. и даље наставља објављивање албума сваке године, те је објавила албум "Помисли жељу", где су се низали хитови "Мамина и татина", "Јелени кошуте љубе" и "Опрости што ти сметам", за коју је Драгана сама рекла да јој је најомиљенија песма од свих што је икад снимила. Убрзо по изласку се продао у чак 300 000 примерака, што је Драгану запањило:
- Ја сам запањена. Не могу да верујем да се та плоча тако добро продаје, а скоро ништа нисам урадила за њену промоцију, а нисам чак ни изглед променила. Облачим одећу у којој ми је пријатно, фризуру не мењам и најчешће сам у свом селу крај Пожаревца и у Београд одлазим само због посла. У родитељској кући налазим прави мир.
Снима и свој шоу програм "Вече са Драганом Мирковић" где је промовисала нове песме, па чак се и опробала у страној музици, отпевавши хит Мартике "I феел тхе Еартх мове" са све плесачима и кореографијом. Те године снима и симпатичан дует са групом Зана док је Наташа Живковић била у групи, "Е, мој докторе", тако да је Драгана те године доста кокетирала са поп музиком. Такође добија и Оскар популарности за певачицу године.
Те године такође долази до великих неслагања у Јужном ветру и напуштају га Перица Здравковић, Сава Бојић и Драгана, која је желела да мало више учествује у каријери и избору песама.
Састав ЖАР
Перица и Сава формирају састав Жар 1991. године и Драгана уз њихову помоћ објављује албум "Добра девојка" за ПГП РТС, што је довело до побуне међу њима, јер све што долази из Јужног Ветра је сматрано шундом. Жар се потрудио да се модернизује по питању песама, што им је и успело, пошто су Драганине песме те године заиста квалитетно одрађене, мада се ипак осећао утицај Јужног ветра. Низали су се хитови, као што су "Кажи ми сунце моје", "Додај гас", "Умрећу због тебе" и "Добра девојка", коју јој је понудила Марина Туцаковић, а Драгана није била сигурна да ли да је сними због тога што јој је било чудно да она пева сама о себи како је добра девојка. Снима и песму "Поклањам ти своју љубав" која је доживела и свој ремиx, тако да је то прва песма за коју је урађен ремиx икада на овим просторима. Такође се ангажује доста и око сценског наступа, тако да започиње сарадњу са плесном групом Ђогани Фантастико, који су играли са њом у споту за горепоменути ремиx. Такође поново издаје видео касету са спотовима, тако да је постала дефинитивно најактивнија певачица по питању снимања спотова.
На крају је дошло и до распада састава Жар, јер није баш довољно заживео.
Поред свих потешкоћа око снимања овог албума, ту је још био и рат који је ухватио бившу Југославију. Драгана је била много потрешена што јој је брат отишао у рат и била је у великој дилеми да ли да уопште и пева, а траје рат, али су је убедили да је управо песма оно што је потребно народу у оваквим тренуцима.
ЗАМ - Забава милиона
Схвативши да има проблема са певањем и дисањем на нос, Драгана се одлучује на операцију, током које је променила и његов облик. О тој операцији је опширније тек скоро проговорила:
- Да, радила сам нос. Нисам га оперисала само због естетике, али кад сам већ морала под нож, решила сам и да га естетски поправим. Била сам велика звезда и пре те интервенције.
Након тога се враћа на сцену у неком сасвим новом, револуционарном духу. Године 1992. снима девети албум за издавачку кућу ЗаМ - "Долазе нам бољи дани" и постаје једно од њених првих издања. Овај пут песме нису радили некадашњи чланови Јужног ветра, него потпуно нови аутори - Марина Туцаковић, Фута Радуловић, Злаја Тимотић и Весна Петковић, која је написала Драганин антологијски хит - "Умирем, мајко". Убрзо је снимила спотове за све песме, осим за "Има ли лета ил' зиме" и упоредо са касетом и CD-ом је изашла и видео касета са спотовима која се фантастично продавала. Тираж овог албума је неколико пута био доштампаван. Овим албумом је постала дефинитивно највећа звезда у целој бившој Југославији. Исто и за наредни албум "Но. 10" снима спотове за све песме и издаје видео касету.
Одржава 1993. изузетно успешну турнеју по целој Југославији и чак 10 концерата у Дому Синдиката у једном месецу који су били сваки дан до последњег места попуњени и једино што је спречило да настави даље је - умор. Да би концерти били још бољи и ефектнији, Драгана је још две године раније почела да сарађује са Ђоганијем и Слађом који су имали задатак да спреме кореографије.
Пред сам излазак албума "Но. 10", јубиларног Драганиног десетог албума, крајем 1993. године је умро њен менаџер (а и менаџер других популарнијих певача) Рака Ђокић што је све у ЗаМ-у изузетно потресло.
Рака је започео и снимање филма "Слатко од снова", хтео је по сваку цену да се Гага опроба и као глумица, за шта она баш и није била сигурна. После Ракине смрти се уопште није ни знало да ли ће се снимање довести до краја. Међутим, Драгана се није дала. Сваки викенд је по иностранству имала наступе и исплаћивала сама све трошкове око филма и са тим је добро излазила на крај, што је и Бранка Катић изјавила у једној емисији.
Иначе, филму је скоро у последњи час промењено име. Испрва се звао "Фабрика снова", да би тек пред завршетак снимања добио назив "Слатко од снова".
Филм је по причи модерна бајка. Драгана игра девојку Дени која жели да постане звезда и у томе јој помаже дух Елвиса Прислија (Веселин Прислић), ког је играо Милорад Мандић Манда. Драгана је у овом филму отпевала неколико песама на енглеском и још увек може да се похвали као једина певачица са наше сцене која има један албум на енглеском језику. Најлепша песма из филма је "Бабy дон'т yоу кноw".
Премијера филма је одржана 11.4.1994. године и изгледала је светски. Пропраћен је чак и ватрометом и Драганином кореографијом уз "Бабy дон'т yоу кноw" на бини. А и што је још било шокантно тад је што се појавила са исправљеном косом, иако су јој до тада локне биле малтене заштитни знак.
Након овог филма, Драгана одлази из ЗаМ-а и прелази у ПГП.
ПГП РТС
Дан након премијере "Слатко од снова", Драгана се појавила у емисији Фолкметар на РТС1, где није играла са
Ђоганијевим плесачицама, већ је почела да сарађује са плесном групом Беат Стреет, са којима ће и следећих година увелико сарађивати.
У септембру 1994. године Драгана издаје албум за ПГП РТС, једанаести по реду албум који је засенио све остале и који је, по мишљењу многих, најбољи Драганин албум икада. Кренула је увелико реклама, касета је разграбљена иако је тада била јако тешка економска ситуација у земљи. Веровало се да је у ЗаМ-у био Драганинин врхунац, али је овај албум говорио другачије.
Сваки певач има један албум где је баш свака песма феноменална и то је у Драганином случају овај албум. Аутори су већином Марина и Фута, а и Мили (аутор већине Цециних највећих хитова) се овде опробао као композитор, јер је компоновао једну од најлепших Драганиних песама икад "Нисам ни метар од тебе". Песму "Кажи ми" је урадила група Беат Стреет.
Године 1995. године поново креће на велику турнеју по Југославији, где се дешавало да чак пева и у два града дневно. Сви концерти су били изузетно посећени. Гост на турнеји је била група "Дивљи кестен".
Након турнеје је Драгана желела да заврши једним великим концертом у Сава Центру који је био одржан у јуну 1995. године. Драгана је после дужег времена управо на том концерту отпевала и неке песме из Јужног Ветра, као што су "Коло среће", "Мило моје што те нема" и друге, пошто је Драгана деведесетих ретко на наступима певала те песме. Концерт је директно преносила телевизија "Пинк".
Крајем те године издаје још један албум за ПГП РТС који, иако одличан и ефектан са бројним феноменалним спотовима, био слабији у односу на претходни. Издвојиле су се феноменалне песме као што су "Плачи земљо", "I у добру и у злу", "Стани,
сузо, стани", као и феноменалан дует са Нином, "Дивља девојка"... У овом, а и наредним албумима је из непознатих разлога изостала сарадња са Марином и Футом.
Овде је уочљиво Драганино постепено повлачење, све је слабије било по емисијама, а она се углавном фокусирала на спотове. Те године снима и њен вероватно најбољи дует икад са групом Беат Стреет, "Само један сат", а у споту се Драгана појављује у свом најсексепилнијем издању, у плавој мини сукњи. Песма је била изузетно популарна тих година, а њена популарност ни данас не јењава.
Наредне године издаје још један албум, "Нема промене", који је био нешто слабији од претходног. Одавде су се издвојиле песме "Душу си ми опио", чији спот неодољиво подсећа на теленовелу "Касандру" која је тих година била апсолутни хит на нашој телевизији; затим "Теби љубави", песма која је тек
последњих година постала енормно популарна код публике. Песма је врло тиха, сетна и тужна и Драгана је изузетно емотивно отпевала. Наравно, треба и споменути дует за сва времена са Жељком Шашићем, "Очи пуне туге". Те године је такође и добила Оскар популарности за певачицу деценије!
Године 1997. издаје јако добар албум за РТС. На спотовима започиње сарадњу са Дејаном Милићевићем који јој је урадио врло ефектан спот "Последње вече", песма која се сматра једним од највећих Драганиних хитова у каријери. Овде се и Брзи опробао као композитор, компоновао је песму "Нећу покајање" која је такође велики хит.
Гага се увелико спремала за концерт у хали "Пионир" који се одржао марта 1998. године. Преносио га је РТС. Концерт је заиста изгледао светски. Гага је дошла на мотору и извела маестралну кореографију уз песму "Волела бих да те видим". Било је доста кореографија, ефеката, пиротехнике и тако даље...
Гранд Продуцтион и Комуна
Чувши да ће Лепа Брена и Саша Поповић отворити своју дискографску кућу, Драгана је
решила да за њу изда нов албум, али је издавач био и ПГП. Албум је био издат почетком 1999. године, у 130 000 примерака. Снима само спотове за песме "Данима" и "Нема те нема", који се, уствари, само састојао од снимака са концерата. Песме су биле врло народњачке, какве су углавном у то време у Гранду и биле.
Изузетно често се појављивала у емисијама Гранд Продукције, и то најчешће на крају где је чак наступала и са по две песме. Међутим, промоција овог албума се нагло прекида НАТО агресијом на Југославију од марта до јуна 1999. године. Уместо да чека светлији тренутак на телевизији за ове песме, Драгана се бацила на припрему новог албума, тако да су ове песме мање-више остале заборављене, а ниједна песма није остала довољно упамћена да би парирала песмама које је Драгана снимила у протеклом периоду.
На пролеће 2000. године за "Комуну" издаје албум "Сама", шеснаести по реду. Пратиле су га јако добре песме, као што су, сем насловне, "Немам ја милион судбина", "Ја успомену чувам" или "Сватови". Песме обилују оријенталним мелодијама, какав је био тадашњи тренд, на који људи углавном нису навикли од Драгане, али је то она одлично носила са собом. Спотове "Сама" и "Ја успомену чувам" је снимала у Сахари, док "Немам ја милион судбина" је снимала у Београду на врло необичан начин. Седела је на клупи у украшеној приколици која је кружила Београдом.
Удаја
Драганини обожаваоци су очекивали нове песме, међутим, као бомба је одјекнула вест да се Драгана удала и преселила у Беч да живи.
Човека свог живота, супруга Тонија Бјелића, Драгана је срела случајно. Или је, ипак, нека виша сила мало уплела прсте, ко ће га знати. Упознали су их Драганини стриц и стрина који живе у Бечу, у који је Драгана отишла да одржи концерт, и не сањајући да це своју судбину везати за тај град. Било како било, десила им се љубав на први поглед.
Имала је наступ и организатор је позвао Тонија да је одвезе, пошто се његов возач није појавио, а знавши да Тони има добре аутомобиле, неће погрешити. "Тог тренутка, када ми је пружио руку да се упознамо, ја сам осетила нешто необично. Од силине емоција нисам ни чула његово име. Мислила сам да га никада више у животу нећу видети, али се он потрудио да буде другачије" – сећа се Драгана. Чак је мислила да је у питању скривена камера јер су се његови ставови око неких ствари у животу у потпуности поклапали са њеним, па чак и ствари које она никада није ником ни рекла.
Када су се растали, дао јој је поклон. Мислила је да је парфем или тако нека ситница, да би се шокирала кад је у авиону отворила поклон и видела дијамантску наруквицу и прстен. Било јој је непријатно и хтела је да врати. А схватила је и да је врло лукав јер јој није тражио број телефона, али је зато убацио своју визит карту у кесу.
- Кад сам се вратила, одмах сам га позвала, а он ми је тек касније признао да су му се ноге одсекле кад је видео да је позивни из Београда. Пристојно сам се представила и захтевала да му вратим поклон, на шта је он рекао: "Мени је задовољство да вам тако нешто поклоним, ви сте дивна особа и не долази у обзир да ми вратите поклон, можете се само реванширати тако што ћете ме некад позвати да вам чујем глас". Након седам дана сам схватила да само о њему размишљам. Почели су позиви и уследили су сати и сати телефонског разговора...
Након годину и по дана платонске љубави, Драгана је спаковала кофер и долетела у Беч, код Тонија. Дошла је да остане. Заувек.
Ако питате Драгану Мирковић који је најромантичнији начин да младић запроси девојку, рећи ће вам: “У колима, на семафору, за време црвеног светла.” Тако је, заиста оригинално, Тони запросио Драгану. Венчали су се за месец дана, добили сина Марка, а затим и кћер Мануелу.
Повратак на сцену
Драгана иако је изјавила да неће певати кад се уда, године 2003. док је гледала са Тонијем своје старе спотове, рекао јој је: "А замисли да ти више никад не запеваш..." на шта се она дубоко замислила и на крају одлучила да се врати. А и плус петогодишњи уговор са "Комуном" је обавезивао на то, тако да је Гага после неколико година паузе решила да се врати на сцену, са албумом "Траг у времену" који је посветила Марку и Мануели. Промоцију је пропратила шокантна промена имиџа - Драгана се офарбала у црвено! Иако јој је лепо стајала, фанови су тражили да врати на стару боју косе.
Драгана је била неспремна и затечена новом сценом у Србији у којој дуго није била. Албум је био некомерцијалан, са песмама које нису претендовале да буду хитови. Снимљен је спот само за песму "Ево, добро сам" (остали спотови су снимљени пар година касније) која се поприлично слушала у Србији, док су у дијаспори биле популарне "Тамо где је мило моје" и "Прстен".
Луче моје
Схвативши да је претходни албум био сувише некомерцијалан, Драгана се одлучује на потпуно супротну варијанту. Припремила је албум готово у тајности и у марту 2006. га објавила за ПГП РТС. Песме су јој потпуно случајно дошле под руку. Драгана се, као у њеним најбољим данима, бацила на снимање спотова за готово све песме са све кореографијама и поприлично их промовише. Оно што је карактеристично јесте то што овај албум има само једну баладу ("Депресиван дан") што је било доста неуобичајено за њу, раније их је било и по неколико на албуму.
Као хитови који се и дан данас слушају су насловна песма (која јој баш иде уз надимак који иде кроз целу њену каријеру), "Печат на уснама" и "Судбина".
ДМ САТ
Само неколико месеци након објављивања албума "Луче моје", Драгана отвара приватну сателитску телевизију ДМ САТ која се састоји од целодневног пуштања спотова домаће музике и понеких талк-схоw емисија.
Телевизија савршено послује од њеног настанка, па до данас, пушта раритетне добре спотове које се ни на једној телевизији више не могу видети. Има квалитетне талк схоw емисије са највећим звездама са наших простора.
Такође постоји и ДМ САТ видео продукција која је урадила много спотова последњих година, како Драгани, тако и осталим певачима. Добила је за неколико спотова награду Голден Цитy Гате, а неки од тих спотова су "Метак" од Стоје, "Земљо, окрени се" од Драгане Мирковић, "Џукело" од Ане Николић...
Живот мој
Данијел Ђокић је 2007. године позвао Драгану да отпевају заједно песму "Живот мој" коју су урадили Ромарио и Марина Туцаковић, тако да се после више од 10 година обновила сарадња између Марине и Драгане.
Песма није ниједан једини пут емитована на каналима са националном фреквенцијом, али је песма толико заживела у народу да је то чудо једно. Свуда се пуштала, свуда се певала, на YоуТубе-у је гледана преко 10 милиона пута и самим тим била најгледанији видео снимак са Балкана, и тек после више од 4 године "владавине" тог снимка по питању гледаности је престигао "Муштулук" од Хариса Џиновића.
Експлозија
Крајем 2008. Драгана је објавила свој 19. студијски албум под називом "Експлозија" и то за продукцијску куцу "Вујин Рецордс", док ниједна издавачка кућа за Србију то није учинила.
Иако су биле песме јако добре и јако квалитетне, сем пар телевизијских појављивања, песме су се могле чути готово само на ДМ САТ-у, тако да овај албум није био довољно промовисан. I овде је снимљено неколико спотова које је радила ДМ САТ видео продукција. Спот за насловну нумеру и "Једино моје" су снимани у Истанбулу.
Сава Центар 2010
Драгана се 2010. године полагано враћа на српску естрадну сцену. Сазнало се да ће да купи дворац Ебенфуртх из 18. века.
Огроман шок за фанове се десио средином 2010. године када се сазнало да ће одржати хуманитарни концерт у Сава Центру, и то после чак 12 година.
Концерт је био одржан 30.9.2010. и аутор ових редова вам може рећи да толико диван провод помешан са емоцијама нећете нигде видети.
Концерт је био хуманитарног карактера за помоћ особама ометеним у развоју. Да не остане само на обећањима, побринула се Драгана која је лично дошла и уручила прикупљен новац.
Драгана 2011
Објавила је три нове песме. Песму "Једини" је посветила Тонију за десетогодишњицу брака, а пре ње су се појавиле песме "Другови" и "Срце моје" које су радили Весна Петковић и Кобац.
Спот "Другови" је сниман управо у дворцу Ебенфуртх које је трајало чак 3 дана. У споту "Једини" су се појавила Драганина деца, Марко и Мануела.
Постаје амбасадор Европског првенства у одбојци.
Сам позив од Аустријског спортског савеза је веома изненадио јер се никада раније није ангажовала по том питању. Међутим, промовисала је првенство на одличан начин, снимила пар реклама за Европско првенство у одбојци и бодрила наше момке који су на крају освојили чак златну медаљу. "Верујете ли да су се наши момци мени захваљивали и честитали?", изјавила је након првенства.
Учествује после чак 11 година у Грандовом новогодишњем програму. Била је звезда те вечери и право освежење у новогодишњем програму.